Преподобна мати Параскева - света Петка Од године Господње 2000. Школа слави као своју заштитницу пред Господом преподобну мати Параскеву - свету Петку. Света Петка, са грчким именом Параскева, се родила у селу Епивату, у 11. веку, поред града Каликрата у тада српској земљи, па се претпоставља да је била Српкиња. Родитељи су јој били хришћани, прости људи осредњег имовинског стања.
Брат јој је био Јефимије, доцније епископ. После смрти родитеља је напустила имање, отаџбину и сроднике, одрекла се бурног живота, презрела своје људске сујете и отишла далеко у пустињу, посветивши се молитви и служби Богу. Под старост, каже легенда, у сну јој се јавио анђео и рекао јој да напусти пустињу и врати се у родно место и тамо проведе своје последње овоземаљске дане. Она послуша анђеоску заповест, и на путу кући посети цркву свете Софије у Цариграду. По доласку у родно место Епиват је кратко поживела.
Тело јој је сахрањено, али је хришћанима из Епивата било стало да се Параскева достојније сахрани, па су њено тело ископали, затекли га нераспаднутим, и пренели у епиватску цркву. На њеном гробу су почела да се дешавају разна чуда, а многи болесни су почели да похађају њен гроб, тражећи помоћ за своју болест.
Бугарски цар Асење 1238. године отео мошти Параскевине и пренео их себи у престоницу Трново. По паду бугарског и српског царства, турски султан Селим Параскевине мошти прво држи у својој престоници, а потом их поклања Васељенској цариградског патријаршији. Кнегиња Милица, жена српског кнеза Лазара Грбаљановица, на молбу да је Параскева била Српкиња и српска светитељка, добија Параскевине мошти и полаже их у тадашњу српску и престоницу свога сина, деспота Стефана Лазаревића, испод цркве Ружице на Калемегдану.
Коначно, 1641. године, цариградски патријарх Партеније поклања Параскевине мошти молдавском кнезу, који их преноси у Јаш у цркву света Три јерарха, где и данас почивају. Спомен светој Петки се држи 27. октобра (14.октобра по јулијанском календару) на дан њеног упокојења у Господу.